Набавка путем тендера је на западу уобичајена ствар код великих набаки. Како то, међутим, изгледа у Србији?
Ишчашење 1. Једна наша фирма, заборавио сам која беше али верујем да није једина, организује тендере месечно. Тако им цене нису ништа ниже јер наручују малу количину робе, али они сматрају да су у плусу јер наплаћују тендерску документацију заинтересованим фирмама.
Ишчашење 2. Војска је схватила да је најбоље куповати лекове преко тендера, и то што ређе, нпр. једном годишње. Али, мада је прошло 6 и по месеци у 2006, набавка лекова за ову годину још увек није извршена. Нема се пара. Зато пацијенти купују лекове у цивилним апотекама, а Војска им рефундира новац. За то имају пара. А при рефундирању плаћају малопродајну цену која је од набаве цене већа за маржу + пдв. Тако да ако би набавку вршили 2-3 пута годишње били би у плусу бар за један стан. Али они који се питају су станове већ намакли...