Природно је и нормално да Болтон игра против Арсенала у недељу (24. априла) у 4 поподне. Или не?
Друга најбројнија конфесија на свету слави ове године у недељу, 24. априла, повратак међу живе (или немртве) свога оснивача, и то без обзира на потконфесију.
Истог дана, у Русији се игра шесто коло фудбалског првенства, односно половина кола (Зенит : Криља совјетов, Рубин : Амкар, Том : ЦСКА и Спартак Москва : Спартак Наљчик). У Енглеској се игра утакмица Болтон : Арсенал. Остале утакмице се играју у суботу, као и остатак руског шестог кола, као и комплетно 34. коло италијанске Серије А.
Међутим, и над попом има поп, а има и већих католика од папе. Тако је ФК Црвена звезда, познат иначе по дубоко религиозном понашању својих навијача, поднео захтев да се њихова утакмица против Партизана одложи. Образложење је - у суботу ће породични људи (а такви су иначе сви они дубоко религиозни и продуховљени горепоменути њихови навијачи) бити са својим породицама, па неће моћи да их бодре са трибина.
Пошто је Партизан одбио идеју, огласила се и српска црква, која је позвала Звезду и Партизан да одложе меч. Некако су, међутим, заборавили на остале тимове - ваљда је нормално, а и природно, да на тај дан играју Чукарички и Хабитфарм или Металац и БСК.
Елем, пошто Заједница прволигаша није разумела зашто не треба да се одигра једна утакмица, а могу све остале утакмице у Србији и остатку континента, огласио секртетар министарства вера изјавом:
Природно је и нормално послушати препоруку Светог архијерејског синода СПЦ и одложити дерби […] Тај дан треба прославити како то, иначе, наша црква чини…
Е сад, ајде што је наш синод правље вере од руског на кога би да се угледа, него шта је с овим човеком. Ко му даде право да промовише нашу веру? Кад Милојко каже
На терен излазе играчи Партизана, а ево и наших
то је бенигно па може бити и забавно. Али када државни секретар у било ком министарству почне да дели људе на наше и ненаше, за такве ствари у цивилизацији (тј. тамо где се фудбал игра независно од вере у замишљене пријатеље) лети глава, или бар столица.
А у земљи у којој промотер неонацистичких књига бива биран у УО државне телевизије (јер је поуздан партијски кадар), где свака партија има крсну славу, где се министарству вера припаја дијаспора а министарство науке гаси и утапа у просвету, где се више народних пара троши на подизање крста на уласку у варош него на поправку путева по тој вароши, оваква изјава може да донесе само позитивне политичке поене.