Самолечење

У свету постоји тренд да све више болести пацијенти препознају и лече самостално (самодијагноза и самосамолечење). У болести чија се самодијагноза и самолечење подстичу спадају лакше болести које захтевају краткотрајно лечење или хроничне и рекурентне (понављајуће) болести које је могуће самостално препознати. Асоцијација европске индустрије за самомедикацију је дефинисала које су то болести на које је могуће применити самолечење, као и које болести које би могле доћи у обзир за самолечење.

Предуслови за самолечење

• Самолечење је ограничено лечење које се заснива на одређеним симптомима.
  Постављање тачне дијагнозе је клучно за свако лечење, а могућност за постављање самодијагнозе је неопходан предуслов за самолечење. Алтернатива самодијагнози је и одлазак у апотеку фармацеуту који је оспособљен за дијагностификовање једноставнијих болести, а у случају да се ради о тежој болест, фармацеут ће упутити пацијента на лекара. (Напомена аутора: У апотекама поред фармацеута раде и фармацеутски техничари који нису школовани за постављање дијагноза. Још страшније, у апотекама све чешће раде власници апотека који нису ни фармацеути ни фармацеутски техничари, али прећуткују своје право образовање и јако воле да преузимају улогу како фармацеута тако и лекара. Најдрастичнији је пример власнице једне апотеке на Новом Београду која је инжењер рударства а представља се као лекар.) Код хроничних болести битна је повремена посета лекару који ће, ако је потребно, повремено модификовати терапију.
• Доступност свеобухватних и разумљивих информација о медицинско-фармацеутским производима предуслов је њихове ефикасне и безбедне примене.
  Осим могућности да се добије информација од фармацеутског и медицинског особља, битно је да сва упутства за употребу лекова за самолечење буду написана тако да су разумљива и лаику. У земљама Европске уније су упутства за пацијенте писана крупнијим словима и разумљивим језиком него упутства за фармацеуте и лекаре.
• Ни једног тренутка се не сме заборавити могућност обраћања лекару.
  У сваком тренутку пацијент има могућност да прекине самолечење и обрати се лекару. Могућност самолечења неке болести не значи да су пацијенти са том болешћу препуштени сами себи.

Опасности од самолечења

• Интеракције лека. Сваки лек утиче на дејство дугог лека који се узима истовремено. Ови утицају су различити – исти лек може појачати дејство једног лека, смањити дејство другог, и потпуно изменити дејство трећег лека. У упутству за употребу лека увек постоји секција „Интеракције“, коју треба прочитати, а по потреби се консултовати са лекаром или фармацеутомна ову тему. Када пацијент који користи неки лек за самолечење оде код лекара због других тегоба, увек треба да наведе све лекове које већ користи, било да их је преписао лекар или их пацијент самостално узима. Хронични и старији болесници и деца имају већи ризик од интеракција.
• Контраидикације (случајеви и стања код којих се лек не сме примењивати) могу бити последице одређених стања о којима пацијент који примењује самолечење не зна, или није упознат да се лек не сме примењивати у таквим стањима. На пример – велики број пацијената није свестан да ацетилсалицилна киселина (Аспирин) продужава време крварења.
• Нежељене реакције на лек које могу бити последица неправилне примене лека.
• Маскирање симптома озбиљне болести и онемогућавање успостављања ране дијагнозе због дејства примењеног лека.

Болести које се могу самостално лечити

Акутна стања која захтевају краткотрајно лечење и погодна су за самолечење:

Хроничне болести и болести које се понављају, а могуће их је самостално дијагностификовати и лечити:

• Бол код артритиса
• Превенција каријеса
• Регулисање нивоа холестерола и липида (масноће у крви)
• Дерматитис/екцем
• Лечење поленске кијавице
• Ћелавост мушког типа

Стања која су у неким земљама обухваћена самолечењем, најчешће у облику „удруженог лечења“. Удружено лечење значи да се при првој појави симптома пацијент обраћа лекару, а при свакој поновној појави пацијент самостално препознаје симптоме и лечи их препаратима које купује без рецепта.

• Бактеријски конјуктивитис
• Циститис
• Ангина пекторис изазвана физичким напором
• Паразитарне инфекције
• Инфекције доњег уринарног тракта (упала бешике и сл.)
• Вагинална кандидијаза

Могући нови кандидати за примену самолечења у оквиру „удруженог лечења“: