Садржај [сакриј]
- 1 Авогардов број
- 2 Атомска масена константа
- 3 Болцманова константа
- 4 Боров магнетон
- 5 Боров радијус
- 6 Брзина светлости у вакууму
- 7 Гасна константа
- 8 Гравитациона константа
- 9 Диелектрична константа вакуума
- 10 Елементарно наелектрисање
- 11 Константа фине структуре
- 12 Константе зрачења
- 13 Магнетни момент протона
- 14 Маса мировања електрона
- 15 Маса мировања неутрона
- 16 Маса мировања протона
- 17 Нуклеарни магнетон
- 18 Пермеабилност вакуума
- 19 Планкова константа
- 20 Ридбергова константа
- 21 Стефан-Болцманова константа
- 22 Фарадејева константа
- 23 Хартријева енергија
- 24 Извор
Авогардов број
Авогадров број $(L, N_A)$ представља број јединки (атома, молекула, јона, електрона и др.) у једном молу.
L=6,02214179(30)×1023mol−1
Атомска масена константа
Атомска масена константа, или атомска јединица масе, $(m_u)$ представља једну дванаестину масе угљениковог изотопа C12 у основном нуклеарном и електронском стању.
mu=1,6605402(10)×10−27kg
Болцманова константа
Болцманова константа $(k, k_B)$ представља количник гасне константе и Авогадровог броја:
k=RL=1,3806504(24)×10−23JK−1
Боров магнетон
Боров магнетон $(\mu_B)$ је фундаметална електромагнетна физичка константа дефинисана као:
μB=eℏ2me=9,2740154(31)×10−24JT−1
где је $e$ елементарно наелектрисање, $\hbar$ редукована Планкова константа а $m_e$ маса мировања електрона.
Боров радијус
Боров радијус $(a_0, a_o)$ је фундаментална физичка константа која се у атомској физици користи као атомска јединица дужине. По дефиницији, Боров радијус је једнак:
a0=4πε0ℏ2mee2=5,29177249(24)×10−11m
при чему је $\varepsilon_0$ диелектрична константа вакуума, $\hbar$ редукована Планкова константа, $e$ елементарно наелектрисање а $m_e$ маса мировања електрона.
Брзина светлости у вакууму
Брзина светлости у вакууму $(c,\ c_0)$ износи тачно $299792485 m s^{-1}$.
Гасна константа
Гасна константа $(R)$ има вредност $8,314742 (15) J K^{-1} mol^{-1}$
Гравитациона константа
Гравитациона константа $(G,\ \gamma)$ је универзална фундаментална физичка константа, која фигурише у Њутновом закону гравитације и има вредност $G = 6,67259 (85) \times 10^{-11} m^3 kg^{-1} s^{-2}$
Диелектрична константа вакуума
Диелектрична константа или пермитивност вакуума $(\varepsilon_0)$ по дефиницији износи:
ε0=1μ0c20=8,854187817...×10−12Fm−1
где је $\mu_0$ пермеабилност вакуума, а $c_0$ брзина светлости у вакууму.
Елементарно наелектрисање
Елелментарно наелектрисање $(e)$ је електромагнетна фундаментална физичка константа једнака наелектрисању протона, и користи се као атомска јединица наелектрисања.
e=1,602176487(40)×10−19C
Константа фине структуре
Константа фине структуре $(\alpha)$ је атомска фундаментална физичка константа, чија вредност износи:
α=μ0e2c02h=7,29735308(33)×10−3
где су: $\mu_0$ — пермеабилност вакуума, $e$ — елементарно наелектрисање, $c_0$ — брзина светлости у вакууму и $h$ — Планкова константа.
Константе зрачења
Константе зрачења су фундаменталне физичке константе које карактеришу зрачење апсолутно црног тела. Прва константа зрачења $(c_1)$ има вредност:
c1=2πhc20=3,7417749(22)×10−16Wm2
а друга константа зрачења $(c_2)$:
c2=hc0k=1,438769(12)×10−2Km
где је $h$ — Планкова константа, $c_0$ — брзина светлости у вакууму, а $k$ — Болцманова константа.
Магнетни момент протона
Магнетни момент протона је фундаментална атомска физичка константа која има вредност $\mu_p = 1,41060761 (47) \times 10^{-26} J T^{-1}$
Маса мировања електрона
Маса мировања електрона $(m_e)$ је фундаментална атомска физичка константа која се користи као атомска јединица масе. Њена вредност је $m_e = 9,1093897 (54) \times 10^{-31} kg$.
Маса мировања неутрона
Маса мировања неутрона $(m_n)$ је фундаментална атомска физичка константа чија је вредност $m_n = 1,6749286 (10) \times 10^{-27} kg$
Маса мировања протона
Маса мировања протона $(m_p)$ је фундаментална атомска физичка константа чија је вредност $m_p = 1,6726231 (10) \times 10^{-27} kg$
Нуклеарни магнетон
Нуклеарни магнетон $(\mu_N)$ је фундаментална електромагнетна физичка константа која је дефинисана као:
μN=mempμB=5,0507866(17)×10−27JT−1
где је $m_e$ маса мировања електрона, $m_p$ маса мировања протона, и $\mu_B$ Боров магнетон.
Пермеабилност вакуума
Пермеабилност вакуума $(\mu_0)$ је фундаментална физичка константа чија вредност по дефиницији износи тачно $4 \pi \times 10^{-7} H m^{-1}$.
Планкова константа
Планкова константа је фундаментална физичка константа која представља квант дејства и има вредност $h = 6,62606896 (33) \times 10^{-34} J s$.
Редукована Планкова константа $(\hbar)$ се назива још и Диракова константа, и представља квант угаоног момента у квантној физици. По дефиницији је једнака:
ℏ=h2π=1,054571628(53)×10−34Js
Ридбергова константа
Ридбергова константа $(R_{\infty})$ је фундаментална физичка константа која је дефинисана као
R∞=Eh2hc0=1,0973731534(13)×107m−1
где је $E_h$ Хартријева енергија, $h$ Планкова константа, и $c_0$ брзина светлости у вакууму.
Стефан-Болцманова константа
Стефан-Болцманова константа $(\sigma)$ је фундаментална физичка константа којом се описује зрачење апсолутно црног тела. Њена вредност је:
σ=2π5k415h3c20=5,56051(19)×10−8Wm−2K−4
где је $k$ Болцманова константа, $h$ Планкова константа, и $c_0$ брзина светлости у вакууму.
Фарадејева константа
Фарадејева константа је фундаментална физичка константа која представља моларно елементарно наелектрисање и има вредност $F = 9,64853399 (24) \times 10^4 C mol^{-1}$.
Хартријева енергија
Хартријева енергија $(E_h)$ је фундаментална атомска физичка константа која се може користити као атомска јединица енергије. Дефинисана је као:
Eh=ℏmea20=4,3597482(26)×10−18J
где је $\hbar$ редукована Планкова константа, $m_e$ маса мировања електрона и $a_0$ Боров радијус.
Извор
Све вредности су наведене према Златној књизи Јупака.