У Максиму, часопису који се рекламира као најбоље за мушкарце после жена, након смрти бившег нам председника Слобице, писало је отприлике:
Хвала ти што си нам приредио такво задовољство. Једино што би још могао учинити за нас било би да оживиш, па да сутра опет умреш. И тако из дана у дан.
Исто важи и за референдум у драгој нам и никад прежаљеној братској републици. Хвала вам. Ако може, организујте сваке недеље референдум, и понедељком нам саопштите да сте се отцепили. И тако из недеље у недељу, и понедељак ће постати најлепши дан, када ће се сви радо будити, како би чули резултате референдума.
А онда нам саопштите и да се отцепљујете од студентских домова и мензи, министарских и директорских фотеља. А можете се отцепити и од фотеље председника ове преостале републике. Ви владајте у вашој, а нама оставите нашу. Амин.
ПС
Обе ствари су се догодиле док сам у војсци. Да сам знао да ће тако да ме крене, раније бих ја. Кад сам имао осамнаест.