У сваком вестерну (или, како смо тај жанр звали у детињству, „каубојском филму“) сваки зликовац од почетка до краја носи црни шешир, сваки добар момак носи бели шешир и нема лажи – нема преваре: нико никад није променио табор.
Да ли исто важи и у политици - да ли чињеница да неко припада овој или оној странци аутоматски значи да је добар односно лош момак, респективно?
Да ли је Драган Ђилас заштићен од етикете фашисте тиме што је председник Градског одбора ДСа? Без обзира на то што је решио да расели све Цигане који немају пријављено пребивалиште у БГу, а да оне који остану изолује у гето, како не би кварили угођај боравкау Белвилу? Без обзира на безобрразну изјаву да псе луталице у Београду остављају провинцијалци? Без обзира на ничим изазвану изјаву да нема ништа против педера и лезбијки, све док се они јавно не декларишу као такви?
Да ли је могуће да овакав фашиста не бива осуђен од стране своје партије, да се она није оградила од његових безобразних, расистичких изјава пуних говора мржње?
Или је то очекивано, ако је председник исте те партије изјавио (као посматрач) на Самиту Несврстаних како ми из бивше Југе и Несврстани делимо заједничког визионара – Јосипа Броза? Председника који, зарад мало власти и (вероватно) мало више пара каже како је још '93. постојала идеја да се удруже ДС и СПС, и како и једна и друга странка имају ту тужну судбину да су им бивши председници мртви?
Што рече једном давно један мудар и бескромпомисан човек:
Quo usque tandem abutere patientia nostra? quam diu etiam furor iste tuus nos eludet? quem ad finem sese effrenata iactabit audacia? […] O tempora, o mores!