Млад човек чита једну књигу, коју, за разумети или би ваљало да има више искуства, или да је читао друге књиге пре, да може ту која му је у руци разумети; с вишим вниманијем него се злато мери, на теразијама ума и расужденија измерити; истину од притворности и лажљиво басновити измишљења распознати, имајући всегда на памети да није све што се жути злато, нити све што се сија и блиста — драги камен.
Тако је говорио Димитрије, у монаштву наречен Доситијем. Ваљда се некако подразумевало у то време да матор човек није могао почињати са читањем књига, ако их дотле није читао биће да је испекао неки занат и бавио се неким својим послом, макар чувао говеда.
Данас су се ствари некако окренуле. Људе баш и није занимала наука у школи, остали су необразовани а многи су били и остали инхерентно глупи, али имају довољно времена да — између уплаћивања кладионице и гледања Фарме (на којој су, у Димитријево време, живеле овце, а данас овце гледају како се „живи“ на фарми) — прочитају понешто. Интернет је, фала сер Тиму, доступан широким народним масама.
Елем, припадници те масе немају искуства а поготово нису читали друге књиге пре, да би оно што читају могли на теразијама ума и расужденија измерити, и онда верују у оно што читају ма како звучало глупо. Најбаналнији примери су спам-мејлови: „Фејсбук ће мислити да си неактиван и угасити ти налог ако не пошаљеш ову поруку на зилион адреса. Тренутно је у току велико брисање неактивних корисника због загушености сервера“. Дакле, претпоставка је да програмери (популарни девелопери) нису у стању да на основу лог фајлова виде колико се често логујете. Такође, претпоставка је да су им сервери толико загушени, да је апсолутно неопходно да у року од 24 сата свих n милиона корисника пошаље исту поруку. Не било коју, већ управо „исту“, до на језик корисника. Свакако, сви они који верују у то да ФБ не зна да ли сте се улоговали ако не пошаљете поруку свим својим „пријатељима“, верују и да их НСА прислушкује и зна када су се и на колико дуго улоговали, које су линкове кликнули, и шта су лајковали. Нажалост, ово друго је могуће, али ово прво није.
Некако сви ти „велики умови“ мало шкрипе у формалном образовању. Нема много биомедицински поткованих људи који мисле да вакцине изазивају аутизам, нити астрофизичара који верују да људи нису могли до Месеца због Ван Аленових појасева. Нема ни превише геолога који верују у то да је Земља шупља, и да су на половима огромне рупе кроз које се улази у подземно царство где сија неко мало сунце (такорећи сунашце). Ипак, има нажалост лекара који верују у хомеопатију, али они су ту више као изузетак који потврђује правило (или као пример Кларкове дефиниције интелектуалца као особе чије образовање надмашује његову интелигенцију).
Разлог због кога пристојно образовани људи не верују у псеудонаучне теорије разумевање научног метода. Скепса поткована знањем. Дакле, када чујете да у Земљи сија неко сунашце, требало би да посумњате у њега. Онда се запитате има ли доказа за тако нешто. То су приче појединаца које су потпуно непроверљиве — практично је немогуће доћи до информације ко је, када и на основу чега тако нешто рекао, а оригинални записи ни не постоје. А контрааргументи? Један је довољан — Јупитер није довољно велики да отпочне термонуклеарне реакције, а камоли нешто мало у Земљи. Један од верника у шупљу Земљу, на констатацију саговорника да данашњи авиони нормално прелећу преко северног пола, и да тамо нема никакве рупе, те да се не управљају само компасима веђ пре свега ГПС-ом, одговара „А откуд ти то знаш? Јеси ли некад то видео? Јеси ли ти летео преко северног пола?“ Ово је здрава скепса, али нажалост та особа није у стању да са истом скепсом приђе ономе што заговара.
Слично је са многим сличним проблемима, од вакцинације, до јудео-џихадско-ватиканске завере против Срба и свега српског. Недавно смо имали прилике да читамо један леп текст на тему генетички модификованих организама и хране која се од њих добија. Проблем је, међутим, што они који треба да овај текст прочитају и разумеју не би ли схватили да греше, то нису у стању. Очекивани одговор је да после првог пасуса одустану, и ауторку прогласе за „страног плаћеника“, кога финансирају светски моћници иза којих се ултимативно крије она јудео-џихадско-ватиканска завера.
Бојим се да су читаве генерације изгубљене, и то управо генерације које имају право гласа. Једино што нам преостаје је рад са генерацијама које тек долазе, и имамо ту предност да је по сили закона нужно да те генерације прођу кроз шаке факултетски образованог особља. Само још да едукујемо то особље како се едукују деца…