Не бавећи се овде начином настанка имуног одговора, захваљујући коме вакцине постоје и делују, кратак опис како настају вакцине.
Читај даље-
Блог
Не бавећи се овде начином настанка имуног одговора, захваљујући коме вакцине постоје и делују, кратак опис како настају вакцине.
Читај даљеУ школи смо учили да је земља сфера, па онда да је елипсоид (спљоштена на половима), па да је крушколика, и на крају завршимо са термином „геоид“, што ће рећи да је земљолика. Шта кажу цифре?
Читај даљеУ време када је почела перестројка, Окуџава је написао На ноћној Сретенки, песму о нади, али опрезној нади, из које дефинитивно провејава колико оптимизам, још више искуство... Читај даље
За викенд био у Тел Авиву, у истом хотелу као и прошле године. У то име, на кревету ме чекала кутија чоколада добродошлице, уз пропратно писмо (очекивали смо вас, добродошли кући и сл.).
Заплет настаје на ауродрому Бен Гурион. Пита жена из обезбеђења „јесте ли сами паковали торбу и да ли сте добили неки поклон?“ Рекох - сам паковао, дабио на поклон од хотела кутију чоколадица. Није се баш упалио аларм и појавило стотинак припадника специјалних снага, али су ми свакако залепили у пасош налепницу да сам високо ризичан (5 на скали од 1 до 6) поготово што сам између две посете Израелу био у Турској (о чему сам посебно питан), и упутише ме на рендген проверу торбе.
Ок, пустили су ме да изађем из земље, са све чоколадом (фина чоколада). Видећемо да ли ће да ме пусте и да уђем следећи пут.
У стриповима које смо читали као клинци, релативно често се појављивао текст „у исто време, на другом месту...“ где се дешава заплет који главни јунак не види. Рецимо да смо главни јунаци ми. Читај даље
Био сам у априлу на провери у Аустрији преко Љубљане. Кажу Словенци - ти дођи авионом, узми негде хотел, рефундираћемо ти. Данас сам добио обрачун.
Седим тако на неурологији (или лежим, или шетам и штагод), осећам се добро, резултати кажу да сам добро, скенирали су ми и главу (и нису нашли ништа), решавам судоку и укрштене речи... Око мене људи леже у пеленама, једна жена јауче на сав глас и дању и ноћу, и сећам се босанца у Јасеновцу:
„Стојимо ми тако у реду пред неком јамом, а поред један са металном штанглом звекне сваког у главу и овај упадне у јаму. Стигô ја на ред, звекне ме онај у главу - ништа. Звекне ме поново - ништа. Распитди ме из све снаге - пуче она штангла, морали да траже другу. А ја гледам, направио се ред иза мене, људи стоје, гледају ме, жив ме блам поједе...“
Једна жена има диплопију због које не може да процени удаљеност до објеката. Каже „ма возим ја и бицикл, само морам да жмурим на једно око, али носим тамне наочаре да ме људи не виде шта радим. Али ставићу повез преко једног ока, није проблем“.
Првобитна идеја ми је била да сачекам да се накупе сви утисци, па да се распишем одједном, али се бојим да ћу их пола позаборављати.
У поплави нових речи које људи користе да би звучали паметно (више себи самима него саговорнику, но ајт - то је ипак друга прича), долази до погрешне употребе тих речи. Једна бивша колегиница (директорка свог дела Велефарма) је, желећи да пита да ли су студенти којима смо држали час били активни, питала (сва важна) јесу ли били „проактивни“ (тј. да ли су деловали превентивно). Зато ми је текст на који сам наишао и запао за око.
Грозан сам према свима који ме пресрећу на улици, без обзира како ми племенити циљ нуде да помогнем. И немам појма одакле ми инспирација за све одговоре које им дајем.